Паметни и осетљиви

У пакету

Хтела сам само бржи интернет. Уствари, нисам баш ни хтела, помишљала сам на то. Као да је неко ослушкивао моје мисли, одмах ме нашла реклама. Као да су знали и да никакве рекламе не гледам, осим штампаних на неком документу, рецимо на рачуну за телефон; и као да је знао да их гледам само док чекам у реду, рецимо да га платим. Дакле, нашла ме та реклама за бржи интернет у реду у банци, једног фебруарског поподнева пред крај радног времена. Свака роба нађе свога купца и свака реклама своју будалу.
Погледала – одустала, не волим пакете. Јединка сам и ништа ме ни иде у пакету; хоћу да бирам све своје, сваку ситницу, и да управљам њоме. Сећате се Амелије Пулен и како она на тањиру једнообразних колача тачно зна који је њен, који ће да изабере и -мљац. Бира најлепши, њој најлепши, ма колико нама изгледали исти. Супротно Амелији, увек узимам непривлачне колаче који искачу како би на тањиру остали што сличнији и што лепши, али и то је избор. Какве то све везе има са пакетом? Пакет не бираш, или бар не потпуно. Пре бих рекла да он бира нас. Нађе нас, привикне на себе, постане нормалан образац наших избора и после почнеш и да размишљаш у пакету, а не само да га користиш. Не подносим да ми бонуси одређују да ли ћу да зовем и колико ћу да зовем или, још смешније, да зовем и кога нисам мислила да бих потрошила бонус. Или да ми пакет одређује колико ћу МБ да шаљем и скидам. То сам одређивала ја и тако сам владала и собом и стварима. Или ми се чинило да владам?
Као да је неко знао колико не волим пакете, уз помисао о бржем интернету стигао је квар мобилног телефона. Јест да ја на њему користим четири опције из времена првих мобилних телефона: јави се – зови – пошаљи – прими, али квар ме је свео само на опцију јави се. и то ни не видим коме се јављам. Остало се није видело, па сам морала и о промени апарата да размишљам. Тако сам стигла до понуде за испуњавање више жеља и потреба – у пакету! Интернет у пакету с мобилним. Авај, не може само мобилни апарат, мораш узети и број. Ако хоћеш интернет одређене брзине, те која ти одговара, онда мораш узети и прикључак на ТВ, не знам ни како се зове. Обрни –окрени узмем пакет од неке четири понуде, од којих ми две уопште нису потребне, али све за исти новац којим сам досад плаћала две потребне понуде. То се зове пакет! Узмеш и оно о чему ниси никад размишљао, нити је то твоја потреба и ко зна да ли би ти икада то било потребно да те у пакету није снашло. Јер, кад га једном узмеш, невидљиви мерач наших хтења и навика рачуна да ће ти постати потреба све што ти је стручно упаковао и потурио за исти новац или тек нешто мало више. И сад ја мислим како сам добро прошла. Не, уопште нисам добро прошла јер је максималан уговор на 2 године, после раздвајају те услуге из 4 у 1-пакета, па их или плаћаш посебно, троструко више, или идеш на нови примамљиви пакет, у коме те навабе на још неке непотребне потребе. Уз то, том пакету данима потписујеш уговоре које не читаш. Шта уговоре, потписујеш чак и да си сагласан да ти фотокопирају личну карту, и то ти тражи исти човек, истог минута – за сваку од услуга посебан потпис на посебном папиру да си сагласан да ти фотокопирају личну карту. Огадила ми се сопствена лична карта. Ти уговори и сагласности само су административни израз за губитак слободне воље. Добровољно потписујеш губитак на право избора. Јефтиније је, слобода данас кошта. Јефтино долази у пакету, само му је последица повећање прохтева, што није ништа друго него ново ропство. Заправо, све води ка томе да све кошта и да све плаћаш и да што више тражиш и што више плаћаш, да ти непрестано нешто треба и да стално нешто мењаш… Да све ово није обично наклапања антипотрошача показује и то што за сваку од услуга долазиш посебно да ти је активирају и једва их убедиш да нећеш да активираш ТВ. Бар док не врате дигиталну РТС. (Укинули је или јој променили фреквенцију, изгледа, у време предизборне кампање да не би ко случајно хтео да конзумира културу по сав дан.)
Постах потрошач нежељених услога, а никако нисам хтела да будем део пакет-манипулације потрошачима. Хоћу да бирам колач који узимам са тањира колача!!! Нећу да ми неко одређује који ћу да узмем, броји залогаје, и да ми даје два колача приде, да окушам и њихову сласт!

Смарт и старт

И тако – промених мобилни, што сам хтела, и добих нови број, што нисам хтела. Промених брзину интернета што сам хтела, и добих ТВ, што нисам хтела. ТВ нисам прикључила (ваљда ме неће казнити због тога порезом на некоришћење испирања мозга), нисам мислила ни да користим нови број, али сам га морала активирати. Кад су га активирали, понудише услугу пребацивања контаката са картице старог… Кад су момци и девојке у сервису већ тако љубазно све одрадили, глупо је да га не користиш у услузи где ти је одређен број импулса буквално бесплатан. Или је глупље користити оно што ниси желео само зато што је стигло услужно, брзо, љубазно?

Контактима сам данима одлагала слање поруке о томе да имам нови број. Томе претходи листање контаката и мала ревизија: дупликати, кућни бројеви или непотребни људи прескачу се. Имам добра два разлога за одлагање такве ревизије.

  1. Мораш да се присећаш ко су неки чија ти имена звуче као да их никад у животу ниси чуо. Ако се не присетиш, питаш се шта се с тобом догодило за две и по године колико је прошло од последње промене телефона (таман колик и гаранција). Ако си уз име ставио одредницу „возач“ сетиш се да си, вероватно, био вођа неког путешествија па си морао бити у контакту с возачем. Али, ако нађеш 5 возача, распаметиш се јер знаш да толико пута у том периоду ниси био вођа пута. Или си био? Да ниси ти њих возио? С возачима или воженим лако – напоље. Шта са онима који су уредно наведени под пуним именом, а ти појма немаш ко су? Да их зовеш да ти појасне порекло у твом телефону – отпада, па их бришеш. При томе се питаш колико ти је памет скраћена од последњег мобилног до овог новог. И где си то све био и зашто су ти ти људи били потребни кад им ни имена не памтиш.
  2. Много горе и поразније је кад листаш оне добро познате. Прелећеш, чекираш, шаљеш поруку – драга лица која одавно ниси видео промичу брже од непотребних возача. А онда ти стигне први одговор: Јеси ли ти жива, одавно се нисмо чули? Па други, трећи, десети: Добро си се сетила да се јавиш! Јављаш се кад мењаш телефонОбрадовала си меЈеси ли сад код куће, баш сам мислила да дођем, нисмо се дуго виделеЧујемо се ових данаХвала што си ме обавестила, изгубих ти траг

Имам нови мобилни. Он је из генерације паметних и осетљивих (тач-скрин). Читаве генерације чини заглупљеним и неосетљивим .

У пакету сам добила нови мобилни. Има пристојну меморију и нема ноге. Он је мобилан, ја сам статична.

Добила сам нови мобилни у пакету. Шта ли сам изгубила, у пакету с њим?

* * *

А хтела сам само мало бржи интернет… Ето шта се деси кад човек мало жели. Како тек пролазе они незајажљиви?

Advertisements