Ко се боји Вирџиније Вулф

Београдско драмско позориште, Београд и Улисис, Бриони; драма Едварда Олбија; редитељ Ленка Удовички; глуме: Раде Шербеџија, Катарина Бистровић Дарваш, Милан Марић, Ромина Тонковић.

По тексту драме Едварда Олбија снимљен је и чувени истоимени филм са Ричардом Бартоном и Елизабет Тејлор. Шербеџија је, пак, пре 18 година већ глумио у том комаду са Мирјаном Карановић. Немам обичај да гледам драме непосредно после премијере, али нам се ова наместила гостовањем у Новом Саду. Добро је што сам је погледала што пре јер Шербеџијина нога не делује баш најбоље. 🙂 Старачки храмље и клецаво хода. Не би Шербеџија био Шербеџија да није те своје слабости упрегао и ставио у службу представе. Не само тај клецав ход, него и свој заиста старачки изглед. Па ем је то храмање ставио у функцију пијанства, ем је свој стварни изглед ставио у функцију самоироније, понављајући више пута да је он онај који има 40 и неку, а изгледа као да му је 60 и нека. Истина је да му је 10 година више, и да глуми 20 година млађег човека. Истина је и да се то види, али не осећа. Таква је то глума!

Истина је и да је одлична глума Милана Марића, а он сам каже да једина истинска потрага за истином данас у позоришту, напољу су неке игре, дилови, лажи и преваре. Знам на шта је мислио, и знам да је истина да се глумом бави, а не ради. одлично је изнео улогу.

снимљен детаљ представе у Новом Саду, камерно позориште у згради НИС (Надин снимак)

Радетов хистрион

Мирјана Карановић и раде Шербеџија као Марта и Џорџ 1991. у БДП

У представама глума ми је негде на трећем месту: прво разматрам и намене утисак остављају идеје, па укупно драма (режија), тек онда глума. Али, људи моји, гледала сам како глуме отворених уста. Само што ми није цурила вода на глуму. Ем је текст бриљантан, ем глуме као да су рођени у тим улогама и као да никад нису ни излазили из ње. Не могу да замислим да су Шербеџија и Карановићка 90-их глумили боље од ове поставе.

Гледала сам Шербеџију готово у целом Шекспиру још док је радио с Ристићем. Док смо тражили седишта по разноразним позоришним амбијентима, од ливада, зидова смрти, до позоришних сала, Шербеџија би знао, помало препотентно, да изађе и глумата и пре представе, остварујући неки контакт с публиком, шта ли. Нисам знала је ли то био део сценарија или се он то желео наметнути публици. Такав је у то време, наметљив и готово непристојно сугестиван, био и у својим интерпретатацијама поезије. И док сам на његове књижевно-сценско-музичке вечери отишла само једном и досађивала се, и то је била досада са непријатношћу због лоше и наметљиве рецитације, дотле сам на представе волела одлазити. Нисам била одушевљена његовом глумом у позоришту, био је некако сувише намеран, претенциозан, сувише баџа. Рецимо, улазимо преко неких клатећих мердевина у публику на „Тита Андроника“, а на сцени зид смрти, све са мотором. Седнемо, а Шербеџија већ на сцени, заврнуте једне ногавице на плавој пуминој тренерци и у белој Т-мајици. Закорачује онај мотор и пали га, ми премрли, а он га онда ипак оставља машући главом према – нама, као није луд да погине због нас. Једном, док је Ристић био у СНП у Новом саду, раде је седио с публиком, па кад је скочио отуд и почео да нам нападно сугерише шта ми очекујемо и шта нас чека, дошло ми да изађем, него, срећом, представа поче. Нешто ме је нервирало у његовој претенциозној глуми и разметљивости својим даром, али је укупан утисак Ристићевих представа увек био изванредан.

Да ли су године средиле ствар, или га је средила Ленка у овој представи, тек спласнуо му је его не само због улоге, него је и он као глумац другачији. Нема ништа нарочито допадљиво у лику Џорџа, губитника и маторог циника, а ипак не можеш да не говориш у себи – бриљантно, бриљантно… Слично је и с Мартом – права кучка, али изврсна кучка. Поред такве глуме, заборавиш да се питаш – чекај, зашто Џорџ није напредовао; зашто се свађају пред скоро непознатим људима; није ваљда да овако по целе ноћи пијанче и у својим средњим годинама итд? Тако сјајна глума утицала је и на то да драму уопште не доживљавам као сатиру; не видим у њој никакав пресек друштва интелектуалаца; не препознајем никакве покушаје критике малограђанства или интелектуалаца; поготово не видим критику положаја жена, чак ми се чини да овде жене воде игру, и да су њих двојица професорчића у замкама својих домаћица. Грешим, наравно, двоје младих су у брак ушли смишљено, а средовечни су се волели и воле се и даље. Па, зар би се неко тако крвнички свађао и остајао да живи с неким другим да га не воли?! И поред бесомучне свађе, све време знамо да се Џорџ и Марта воле. Како је ноћ све дубља, а свађа све поганија, ми се не питамо зашто су то, забога, трпели, него схватамо да пате и чекамо да откријемо шта је изазвало толику патњу.

Патња или обест

Наравно да сам гледала давно филм са Елизабет Тејлор и Ричардом Бартоном, али се не сећам шта је узрок патње / непријатељства између двоје људи. Помињање сина и непотребна узбуђеност због тога, наговештава да би разлог могао да буде то што су изгубили дете. А онда, после паузе, кад су већ сви сломљени, и Џорџ и Марта се опет враћају једно другом, откривамо страшну унутрашњу драму због које је Марта постала таква: нису имали деце, а јако је желела, те су измислили да имају сина коме је баш тај дан рођендан – ваљда дан кад су га измислили.

Може ли бити веће породичне драме или мелодраме!? Пред тим све бледи: и како се успиње на лествици универзитетских професора, и како се удати за перспективног младог човека… Ипак, драма не би била велика да је писац други брачни пар младих људи довео на сцену као украс и сведоке пред којима се ово двоје свађају. Паралелно се расплиће и младог професора биологије и његове жене, пасторове ћерке. Наш Милан Марић сјајно је одиграо младог каријеристу, засада са скрупулама, али је питање шта ће од њега постати, будући да је свој живот већ започео са браком из рачуна и како су други очекивали, те да је на све спреман, чак и на то да прихвати очајно оргијање Мартино. Остало ми је нејасно да ли је понуду „повалите домаћицу“ прихватио јер је пијан и из мушког ега, или што су му управо домаћин и домаћица открили да се преко професорских жена напредује у шефа одељења. Драма, мале небитне пасторове ћерке и супруге универзитетског професора је далеко од Мартине бравуре, али већ видимо да ће да бламира мужа, пићу склона и не баш претерано интелигентна.

Ленкино умеће

Успела сам још да приметим да је редитељски посао урађен баш савесно. Допада ми се што је радњу оставила где је она била и изворно: у 50-им годинама , на америчком провинцијском универзитету, а није је осавремењивала и постављала у ово наше блато или неко друго. Сцена је уметност за себе. Велика стаклена врата и цео зид, иза којег је башта са много биља које се кроз стакло назире говоре о неком тајном животу биља који кључа напољу и о заједничком времену проведеном на том месту, где Марта и Џорџ живе, где је све плодно, осим њих. Унутра је намештај из времена 50-их: софа, фотеље, столић, све са тзв. козјим ногицама, чивилук, полиса с књигама и пуно новина и књига испод стола. Прави брлог интелектуалца. Било је неколико нарочитих сценских решења:

  • Сви су учесници у тој једној ноћи у оделима у којима су се затекли, скинули су само сакое, односно мантиле, шешире. Марта се трипут преодева. Из црног свечаног костима преодева се у раскошну зелену хаљину да би дочекала госте, а после преваре са младим професором, појављује се на сцени у црној кућној хаљини и стезнику који једва назиремо иако хаљина практично нема дугмад, а има велике шлицеве. Марта нам је тако окарактерисана већ својим одевањем као кокета, која има проблем са својом сексуалношћу, те је истиче свуда и у сваком моменту. На почетку мислимо да је то последица кризе средњих година и млитавог мужа, а после видимо да је прави разлог то што је неоставрена као мајка, па своју јалову сексуалност као да кажњава кокетирањем и преварама, жели да је потпуно искористи на том плану, кад већ није искоришћена на плану родитељке.
  • На сцени се много пије. Протагонисти су, практично и дошли пијани с неке журке и настављају да пију, а кад долазе млади, пије се целу ноћ, до јутра. У таквој ситуацији звецкања чаша и флаша, очекујете да ће то бити обојена вода. Међутим, у неком тренутку осећамо мирис алкохола. Да ли је то нека арома коју су просули, или је Џорџ заиста полупао флашу Џек Денијелса да би њоме заклао Марту, не знам, али је поштено урађено.
  • Велика дупла стаклена врата која воде у двориште и напоље, отварају се неколико пута,не рачунајућу долазак и одлазак гостију. Први пут широм их отвара Џорџ након што је млада жена отишла у купатило да повраћа и тамо остала, а Марта и млади професор нестали у рпевари и у соби. Џорџ оставља широм отворена врата и ми осећамо свежину која отуда допире. Та свежина наговештава разрешење које Џорџ при одласку обећава: Запамтићеш ме. Марта, заувек. Шта ће то запамтити видећемо у пролуфтираној соби, ујутру, након што су се сви поново у њој затекли. Ѕорџ је смислио игру у којој се разрачунава са Мартином илузијом о сину и могу да наставе да живе стари, али мирнији живот. Ушло је мало свежег ваздуха.
  • Џорџова одлука да разори илузију о сину, иако је изгледало да се тако свети Марти, прати киша. Двоје младих су отишли, Марта се сломљена и беспомоћна скупила на поду, Џорџ легао крај ње. Напољу почиње киша, прво се чује, а онда је видимо иза стакленог зида и врата. И сви у публици осећамо растерећење какво киша може да донесе. Двоје актера помирили су се са својом судбином средовечног бездетног брака. То је све. Киша је пала и све сапрала.

Тапшали смо, не да смо тапшали, стојећи све време, него су дланови бридели. Раде је показао да поштује публику и да је другачији позоришни глумац него пре 30 година још једном: само он је гледао и главом одобравао и публици на балкону. Остали је нису ни погледали. Млади, ех, шта ћеш!

Позорница у камерној позоришној сали у згради НИС, Нови Сад (снимила С. Нада)

Карактер је судбина

Не могу рећи да ми је Шербеџија као човек увек био сумњив, него да су ми његови јавни иступи и искази увек деловали без става, непотребно снисходљиви, политички коректни и прилагођени онима којима се дају. Ако га питају за холивудске глумце, сви су сјајни људи, ако га питају за наше, и они су сјајни, али нам подиђе тиме што каже да је Холивуд ништа наспрам два српска режисера с којима је он радио; ако га питају овде, онда је Србин, тамо уопште нема шале на рачун нације, уоште не помиње… Велик је Београд, и загреб је велик и све тако – да се не би ко увредио. И тамо и овде и свуда сви су његови сјајни пријатељи, чак му је одличан пријатељ и Штулић кад му стих његове песме затреба као мото турнеје, иако сам Штулић каже да га није поштено ни упознао, само су се једном срели, те му забранио да користи његов стих.

Никад ми није било јасно да ли је та његова свеопшта помирљивост и политичка коректност била резултат кризе идентитета, неке нарочите мудрости светског човека, или одсуство карактера. Знам, знам, не постоји незгоднији карактер од Штулића, и ко би веровао таквом озлојеђеном типу, али ја заиста мислим да нису пријатељи и да је Шербеџији само лепо послужила прича о тобожњем пријатељству да рекламира своју турнеју и да неосетно прође то што без дозволе користи Штулићеву песму. Сви би светси познатој филмској звезди то опростили, Џони не прашта.

Но, ко је луд да пореди лични карактер глумца и карактере које глуми! Карктери које глуми потиру његов лични, па се присећам разних његових и филмских улога. Увек је најбољи био у социјалним улогама, као што су улоге у филмовима: Задах тела, Живот је леп, Киклоп, Представа Хамлета у Грмуши Доњој, Вечерња звона, Седамдесет и два дана, Ослобођење Скопља, Штефица Цвек у раљама живота, Урнебесна трагедија, Влах-Алијин брат у Бановић Страхињи… Иако остављају утисак и његова глума интелектуалаца, у њима ми је углавном био одбојан и натегнут, намештен, претенциозан и препотентан: Уна, Браво маестро, Никола Тесла, Вариола вера, Новинар, Пре кише…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s