Суботари

Упознајмо Фрушку гору – 42. пут, ПСД „Железничар“

Упознајмо Фрушку гору – 43. пут, ПСД „Железничар

Не знам кад сам тачно чула да Железничар има и шетње суботом, поред оних сваке недеље и среде, али те суботом не најављује на сајту. Неко ми је рекао да их не најављују зато што су захтевне, па да други који немају потребну кондицију не долазе и не сметају спосбнијима. Зато се нисам ни запућивала суботом у шетњу.

Не знам ни шта ми би да те фебруарске суботе кренем баш да пробам ту шетњу под називом Упознајмо Фрушку гору, која се одржава 42. пут и траје 25 километара, али се никад не најављује куда се тачно иде. Очекивала сам младе људе, оне што иду на такмичења и маратоне, па се силно изненадих што је водич био хер Мића, а на стази се нашло комплет друштво са Ртња, просек 50-60 година. Моји врсници! Моје среће кад видех и Гизелу, а најмлађи члан је био Марко с којим сам ишла и на своје прво пешачење од 25 км прошлог пролећа, с Грцом од Бегеча. Марко прича да је с Железничарем најбоље, остали су сви килави. А и људи у годинама са младим духом му одговарају. Шта тачно подразумева под младим духом? Каже – кад је људима до нечег стало. Много ми се допало та дефиниција младог духа, као што ми се пролетос допало и то како је говорио о Грузији. И та дефиниција постала је особина ових суботњих поклоника пешачења.

Лакоћа с којом се пропешачише ти километри, шта се све успут загледало и како коментарисало – говоре у прилог те младости. У томе колико му је стало предњачи Дуле Томић, који води рачуна о обележеним путевима, али и о посеченим и неподмлађеним стаблима. Притом, у својој бризи није навалентан и напоран, него природан и искрен, ние огорчен на наш немар, него се чува неким самоироничним тоном. Поведе нас преко европског пешачког пута у чијем је обележавању пре 10-ак година учествовао потпуно волонтерски, а пут данас зарастао, а ознаке избрисане. Окрене се и с осмехом каже да нам је тај укоровљени и разлокани пут – европски пут. Кад смо срели неку другу самоорганизовану групицу планинара, поздравише се, а Дуле разоткри да све ове што пешаче суботом зове суботарима. Свидело ми се то – света субота за пешачење. Тек сам први пут ступила у захтевна суботња пешачења и већ сам постала планинарски верник ове суботе, тзв суботар. 🙂

фото-абум

Вођена добрим искуством и одличним осећајем те прве „суботарске“ шетње, пођох и следеће суботе.

Поново на Вратима раја
фото-албум

Вођена добрим искуством и одличним осећајем те прве „суботарске“ шетње, пођох и следеће суботе. Иста километража, други водич – сад онај Томић чија је метафора о суботарима. Успона 2-3, жестока, и пар средњих. Срце у грлу. Поглед леп, на Лединачко језеро са највише тачке и по непознатим стазама, бившим планинарским куда сад пролазе само ови што секу дрвеће. Силазака низ стрмине било још неколико тако да сам набила прсте. Домали на десној нози поплавио у дну. Кажу да је то редовна планинарска појава, чак и отпадање ноктију, али ја не бих ишла дотле, делује ми нездраво. Пауза од суботарења.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s