Тако је ако вам се тако чини

Југословенско драмско позориште, Београд; Пирандело; редитељ Јагош Марковић; глумци: Воја Брајовић. Сека Саблић, Марко Јанкетић, Бранислав Лечић, Јасмина Аврамовић, Ирфан Менсур, Ненад Јездић, Јелена Тркуља…

Чини ми се да кад се прочитају имена одговорна за извођење ове представе, она лако избије у приоритетне за гледање. Тако је и мени била на списку оних које обавезно треба погледати. Пирандело ту није ништа крив. Глумци сјајни. Као да је заказао редитељ па представа нема есенцију коју Пирандело не пропушта. Како је то извикани Јагош успео – да јој одузме есенцију, не знам. Више пута сам помислила да је то због тога што смо пре представе били у вишесатној посети Адлигату, па нам је све остало било у сенци овог музеја књиге и путовања. То је као да после авантуре кроз Амазонију дођете на трг у неком досадном италијанском градићу.

Чини ми се да се у том градићу одмах нађемо у породици градоначелника где, по природи ствари, седи читава галерија малограђана: рођаци и познаници гребању о власт склони, који повлађаују власти, амбицији својих жена и свему и свима од којих се можда може нешто ућарити. Међутим, власт није тема ове драме иначе Пирандело не би био Пирандело, него Нушић. Тема је типично пиранделовска: стварност и причина, у овом случају – ширење гласина и досезање истине. Пирандело нам открива механизме по којима се гласине шире, почев од људске недотупавне љубопитљивости и забадање носа у туђе ствари, до завршнице која показује да је немогуће доћи до истине на тај начин – преношењем и препричавањем, читањем штампе… Вро актуелна тема, а поразно је то што човек 21. века мисли да је та немогућност досезања истине неки специјалитет новог миленијума. Пирандело је то уочио почетком 20. века кад је било стотине пута мање новина, није било мобилних, телевизије и много чега. И опет је, и у таквим условима у којима се информације могу дозирати и контролисати, свако имао своју истину. Како то?

Чини ми се да група малограђана, јунака ове драме међу којима се издваја само стари Ламберто, по животној мудрости, иако се редовно окупљају, обично не зборе ништа важно и ништа паметно, те њихову пажњу надражује чудна госпођа Флора из комшилука чији је зет управо стигао и запослен је такође у општини. Они покушавају да скину вео тајне са чудног односа Флоре и гдина Понца, таште и зета, те гђе Понци за коју се не зна да ли је то Флорина ћерка или је нова жена Понцијева. И сад, површни, љубопитљиви и лицемерни малограђани крећу у потрагу за истином као да им од тога живот зависи, или као да их је неко на том задатку запослио. Захваљујући томе што њихова љубопитљивост није остала невидљива, у кући им се појављују и гизпођа Флора и њен бивши или садашњи зет Понци и они уочавају да свако од њих има своју причу, тј. своју истину, које се не поклапају. Иако их обоје моле да не задиру у приватност даље, они решавају да до истине дођу, верујући да ће гђа Понци да им разреши дилему. Кад им успева да гђу Понци изведу из куће и она долази, каже им: Ја сам она за коју ме сматрате.

Истина се не може свести на скуп информација, чак иако су то информације из различитих перспектива, чак иако се приступи озбиљном истраживању. То је тако откако и зато што свако има своју истину.

Чини ми се да је Пирандело желео рећи да се истина не може свести на скуп информација, чак иако су то информације из различитих перспектива, чак иако се приступи озбиљном истраживању. То је тако откако и зато што свако има своју истину. Ако је тај субјективизам био пресудан у Пиранделово време, баш као и данас, чини ми се да би то могло да буде својство човека, а не времена, демократског друштва или неких других околности.

Чини ми се још, да без обзира на нарастајући субјективизам у нашем времену – владавини људских права, а не вредности, људска потреба за откривањем неке праве и универзалне истине неће нестати. Али, то није била тема ове драме.

А шта се чини Душану Милијићу, погледати овде.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s