Скелом преко воде

Два пута у 2019. пешачење је започињало преласком Дунава у Баноштар А то значи прво скелом, па онда даље по плану.

Жуљеви, партизани, трпеза и концерт с Грцом

Први пут је било у јуну, тачније 16. 11. 2019. Две су ствари утицале да изаберем ову туру ПСД „Железничар“: нисам се досада окушала на стази од 30, па ме занима како ћу се провести; полазна тачка је била Бегеч, па у Баноштор, па по Фрушкој гори, а то ми је било ем близу, ем романтично. Очекивала сам да ми неће бити лако и да ћемо дан провести на врућини, у напору. Како то обично буде у планинарима и природи, увек се вратим и с нечим неочекиваним. Очекивано је било да ће за ноге бити напор, и заиста, добила сам жуљеве на домалим прстима, и једва сам издржала у патикама при крају. Сама дужина, а поготово врућина, нису ми биле тешке. Потпуно неочекивано је било то што смо добили комплет-услугу од водича Грце и његове жене, сјајног пара из Маглића. Људи нас и напојише и наранише, и разведрише песмом. Грцо нам је путем певао шлагере из своје младости. Група се расула у 3 дела, први пут на почетку, и још једном на повратку. На самом крају само нас је четворо било на скели. Међу младим планинарима било и једно паметно чељаде из Книна – Марко Добријевић. И уопште било је ијекаваца бар пола у групи. Другим речима, ова тура од 30 км била је баш за оне из „лозе-козе“. И тако, Грца и госпођа нас задужише – не одужих се. Најавио је да има шетњу по снегу, са кувањем чаја и вина успут, одмах иза Нове године. Није било те шетње, нажалост. Срели смо га на Јесењем маратону, био је на једној од оних контролних стајалишта, најавио постновогодишњу шетњу, али је није било.

Водао нас Грца по партизанским гробовима: Мошин, гроб партизанка зване Лепињица, масовна гробница Јабука. Фото-албум

Друга шетња која укључује скелу организовала је ПСД „Фрушка гора“ пола године касније, 7. децембра. Време скоро да се није променило, односно иако је децембар, температура је високо изнад нуле. Само је киша и блато унеколико покварила моје прво пењање на Чот. До сада нисам била на највишој тачки Фрушке горе. Није се баш лако попети на Чот од Беочина одакле смо кренули. Има извесног успона који ми пулс натера до под грло и тера да правим честе паузе да срце не би искочило, док истовремено колена траже да ходам јер ме почну болети кад станем. Наш водич Мирослав С, иако страствени пушач, није имао те проблеме, но иде ли иде, увек истим темпом. Иначе, док су остали дошли бусом из Новог Сада у Беочин, па преко Чота, Летенке и Андревља сишли у Баноштор на скелу, ја сам и дошла скелом, па из Баноштра хватала градски бус до Беочина. Волим шетње западним деловима Фрушке горе. Блато то није могло покварити.

Негде на Андревљу, а ово је фото-албумчић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s