Дечацима и учитељима

Дивергентно игралиште

Не морате бити бизнисмен; не морате бити приватни предузетник, ни мали ни велики; не морате бити консултант ни агент; не морате  имати издавачку кућу, ни породичну књижару; не морате бити музичар, ни вајар да бисте се једном књигом заиграли и преиспитали – Дејв Стјуарт и Марк Симонс, „Игралиште (г)радилиште“ (Београд: Клио, 2012).

Не морате је чак ни прочитати да бисте знали о чему говори, и о чијој се глави ради, неосетно, свакога дана. Док није касно. Прочитајте ову причу и биће вам јасно.

Дечак, Хелен Беркли

klupaЈеднога јутра, док је дечак био у школи, учитељица рече:

„Данас ћемо насликати слику.“

„Добро је“, помисли дечак. Волео је да слика. Могао је да нацрта све живо: лавове и тигрове, пилиће и краве, возове и чамце. Извукао је своју кутију с бојицама.

Али, учитељица је рекла:

„Заправо, није сада време да почнемо.“ Чекала је док сви нису били спремни. „Сада ћемо“, рече учитељица, ,,да сликамо цвеће.“

„Добро је“, помисли дечак. Волео је да црта цвеће и почео је да црта дивне цветове ружичастим, наранџастим и плавим бојицама.

Али, учитељица рече:

„Сачекајте! Показаћу вам како.“ Цвеће је било црвено са зеленом стабљиком.„Ето, тако“, рече учитељица. „Сада можете да почнете.“

Дечак је погледао у учитељичин цртеж. Потом погледа у свој цвет. Његов цвет му се више допадао од оног који је нацртала учитељица, али није то изговорио. Само је окренуо папир и насликао исти цвет као учитељичин. Црвени цвет са зеленом стабљиком.

Следећег дана тек што је дечак сам отворио улазна врата, учитељица рече:

„Данас ћемо правити нешто од глине.“

„Добро“, помисли дечак. Волео је глину. Умео је да направи све и свашта од глине. Змије и Снешка Белића, слонове и мишеве, аутомобиле и камионе. Онда је почео да развлачи и растеже своју грудву глине.

Али, учитељица је рекла:

„Сачекајте. Још није време да почнемо.“ Потом је чекала док сви нису били спремни. „Почните“, рече учитељица. „Правићемо тањир.“

Дечак је волео да прави тањире и почео је да их обликује. Били су различитих облика и величина.

Али, учитељица рече:

„Сачекајте! Показаћу вам како“, и свакоме је показала како да направи дубоки тањир. „Ето“, рече учитељица. „Сад можете да почнете.“

Дечак је погледао тањир који је направила учитељица а затим свој. Његов тањир му се допадао више него онај који је направила учитељица, али ништа није рекао. Само је изнова од глине направио нову грудву и направио тањир попут учитељичиног. Био је то један дубоки тањир.

Врло брзо, дечак је научио да чека и да посматра и прави ствари баш као што их је учитељица правила. Ускоро висе није правио ствари на свој начин.

Тада се догодило да су се дечак и његова породица одселили у другу кућу, други град и дечак је морао да иде у другу школу. Првога дана у школи, учитељица рече: „Данас ћемо да сликамо.“

„Добро“, рече дечак. Чекао је да му учитељица каже како то да уради.

Али, учитељица није рекла ништа. Само се шетала учионицом. Када је пришла дечаку, рекла је: „Зар не желиш нешто да насликаш?“

„Желим“, рекао је дечак. „Шта ћемо да сликамо?“

„Не знам док не завршиш“, рече учитељица.

„Како то да урадим?!“, упитао је дечак.

„Зашто, па онако како желиш“, рекла је учитељица.

„У било којој боји?“ упита дечак.

„У било којој“, одговори учитељица. „Ако свако наслика исту слику и употреби  исте боје, како ћу знати ко је шта насликао и шта је насликао?“

 „Не знам“, рече дечак.

Тада је почео да слика црвени цвет за зеленом стабљиком.

* * *

Не морате, дакле, бити вајар, осујећени сликар и уопште уметник било ког соја. Можда сте Дечак или учитељ.decak

Какво цвеће стварате? Имате ли осећај да се крећете у свету препуном истог црвеног цвећа са зеленим стабљикама? Питање је за дечаке и учитеље.

И, тако вам јединственог непоновљивог цвета, ако вам га нису успут угушили – не лајкујте увек истим фабрикованим симболима. Одговорите.

Advertisements

2 коментара

  1. 27. март 2013. у 10:56

    Тужна прича. Још тужније је што се генерацијама понавља у школама широм света. Хвала Вам што сте је поделили са нама. Неко ће извући поуку, а неко, нажалост, неће.
    Узгред, да ли можда знате где бих могла да је нађем у оригиналу (пошто предајем енглески језик)? Волела бих да је поделим са својим ученицима.
    Са жељом да уживамо у свету пуном боја,
    срдачан поздрав,
    Гордана Поповић

    • 31. март 2013. у 17:10

      Гордана, не знам за оригиналну верзију, можда да претражите по нету. Јесте, толико је једноставна, а пуна значења прича да би се лако читала и разумела и у оригиналу.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s