Поновно рађање српске књижевности

 
АСК – Антологија српске књижевности – дигитална библиотека српске књижевности
 
Не сећам се кад ме један мајски дан овако обрадовао. Лепши је овај дан маја од мириса његовог багрема. Од једне случајне, лепе вести не може се спавати као ни од јаког мириса багрема.
 
Одговор хипокризији политике
 
Уморнима од лудог дана и спарног времена, последњих дана дух нам ломе и вести о политичким посетама белосветских вампира. Поново палимо заставе, хапсимо и снимамо филмове око амбасада и по трговима, гледамо фотомонтаже о томе како смо ми њему (вампиру) отворено рекли… Паз’ да нисмо! Баш као што смо му наудили палећи му заставу! Не може човек да остане равнодушан! А не може ништа ни да предузме. Осим паљења заставе, постоји други вид  за демонстрирање гађења, неслагања, негодовања?! Угасити телевизор није одговор. Добро је што га не угасих. Стигао је одговор, стигла је понуда за отпор.
 
Културни отпор – како упокојити вампира
 
Кажу да у Европи у свим земљама постоји тзв. културни отпор американизацији и глобализацији. Нешто као елитна илегала интелектуалаца. Ти не пале заставе. Боре се културом – не конзумирају свашта у тој сфери живота.
 
С поноћних вести државног сервиса за информисање, озбиљним и драматичним тоном у гласу спикера, као да је национална жалост, неоправдано дуго тупе о бесмисленој посети вампира, са скаредним детаљисањем ко је прошао, ко погледао у дим, ко усликао, ко се наслађивао… Могу то звати не знам каквом мудрошћу, политичким прагматизмом, демократском зрелошћу… не треба много здраве памети, довољан је стомак да шапне – стезањем мишића до повраћања – да је све то скупа понижавајуће, а не обећавајуће. Нашао се ту и Жилник и, вероватно, направио још један ЕПП филм за бункер, којих, тобоже, више нема, откако нема Тита и Слобе.
 
Но, иста та телевизија пред крај ове тираде добаци ми с малог екрана, нехотично, оружје у руке – дигиталну библиотеку српске књижевности, коју већ дуже време раде Учитељски факултет и Мајкрософт. Данас је прорадила, кратко јавише, али не знају да нам није могла доћи у бољи час! Зашто је баш сад добро дошла. С оним вампиром нам се не вреди огледати ни на копну, ни на мору, ни у ваздуху. Једино културом можемо. Стога ми је АСК, као Промишљу, стављена у у одбрану, у једино оружје, у снагу. Одмах сам отворила комплетан арсенал из Антологије српске књижевности.
 
Познато је да се вампири најпре могу савладати само каквим хладним оружјем право кроз срце. Замахнула сам најјачим хладним, средњовековним оружјем – Ненадићевим "Доротејем", најбољим романом у континуитету српске културе. Онда бацих пар бомби – неочекиваних лирских пасажа којих се из "Корена" сећам.  У бој уведох и јхедног савременика – Симовића, са сва три његова дела, укључена у Антологију. Симовић отпаса мач уста. Преко Миланковића тај се мегдан вину на космички ниво. На крају, размишљајући да ли да се за сироту душу вампира, помолим Сабраним делима светог Саве или каквим етичким ставом јунака народне епике, определих се за музикално – сомнабулне молитве Момчила Настасијевића.
 
Нестаде вампир још кад сам "Доротеја" отворила, нисам се ни морала лаћати епике, па сам га даље тукла нежно, мисаоно-лирски. Разметала сам се снагом културе сопственог народа, ударајући му, ништавном, ћушке и након упокојења: Ево ти и Симовићева "Хасанагиница", ево ти и једна шљива из "Корена", на ти Настасијевићев "непребол"… То разметање није био никакав ратни злочин, него кодекс-право победника. Већ у старту знала сам да ћу у том мегдану победити – чим сам се културе из српске књижевности као оружја машила!   
 
Поново рођени српски писци и нови живот српске књижевности
 
Овај дигитални културни арсенал доживљавам као поновно рађање аутора тих дела, без обзира на то што се сама суочим само са папирним, штампаним варијантама тих дела. Но, рођена је нада да са последњим генерацијама читалаца штампаних књига, неће умрети и српска књижевност. Могуће је да ће је и младе генерације читати у дигиталној форми, њима ближој. На енглеском или српском – велико је питање, а обе су им понуђене. Али, бар ће знати, кад у дигиталну библиотеку уђу, да постоји и њихов језик и ћирилично писмо тог језика, на ком је та књижевност настала. Почиње нови живот српске књижевности.
 
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: